Cilj stručne prakse studenata je njihova obuka u praktičnoj primeni stečenih znanja u uslovima realnog poslovnog sistema (preduzeća, banke, firme i dr.) i na taj način njihovo uvođenje u praktičan rad.

Programski radovi sačinjeni su tako što se iz primenjenih disciplina kao što su marketing, poslovne finansije, računovodstvo, informatika, kvantitativne metode, mikroekonomija, određuju teme i zadaci sa praktičnim sadržajem za konkretni realni sistem. Svaki student pojedinačno dobija programski zadatak i preduzeće, banku, ili firmu gde će praksu obaviti.

Pre nego što se student uputi na praksu određuje mu se mentor iz redova nastavnika koji su učestvovali u sastavljanju programskih zadataka. Mentor je dužan da pre nego što student započne praksu, tj. u toku letnjeg semestra, upozna studenta sa organizacijom firme, radnim procesima, marketingom, tehnologijom, finansijama, a naročito sa upravljanjem firmom. Takođe, mentor je dužan da zajedno sa studentom koga vodi u toku prakse izvrši analizu programskog zadatka i otkloni sve eventualne nejasnoće u vezi sa njegovom izradom.

Programski zadatak koji student radi u konkretnom poslovnom sistemu mora održati sva rešenja prema tekstu zadatka koji je student dobio. Zadatak se piše u obliku stručnog rada, štampa se odgovarajućim prilozima iz poslovnog sistema u kojem se obavlja praksa.

Praksa studenata tokom VI semestra je definisana zahetvima u okviru odgovarajućeg modula (svaki modul nosi odgovarajući broj ECTS bodova-kredita). Student se opredeljuje za jedan od ponuđenih modula. U saglasnosti sa tim koji je modul izabrao, student počinje sa osmišljavanjem i palniranjem rada koji proizilazi iz sadržaja i ciljeva određenih modula. Tako se uspostavljaju veze između odabranog modula i prakse.

Kroz obavljenu praksu u realnom pasivnom sistemu studenti se pripremaju za završni rad koji će proisteći iz izabranih modula i sprovedene prakse. Ovakav praktičan rad studenta prati tim profesora-mentora koji učestvuje u izradi završnog rada studenta.